Produkcija: Društvo Grad žena

Režija i adaptacija: Simona Semenič i Marijs Boulogne
Dramaturgija: Jerneja Kušar
Nastupaju: Barbara Krajnc i Jelena Rusjan
Dizajn svetla: Janko Oven
Kostimografija: Nina Holc
Mentorka za harmoniku: Maja Vujanović
Autorka teksta: Marijs Boulogne,
Prevod na BHS jezike: Jelena Petrović
Fotografija: Nada Žgank
Dizajn: Saša Neja
Video montaža: Robertina Šebjanič
Posebna zahvala: Sabina Potočki

Podrška: Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije i Opština Ljubljana - Odsek za kulturu

cityofwomen.org/2008/

“Rosa je pravila i vjenčiće od cvijeća, mama i baka ništa nisu posumnjale, vjenčići na glavi su bili tako lijepi. Nisu znale da je Rosa u njima skrivala oštre čavle i da su joj čavli pravili rupe u glavi. Nisu znale da je Rosa htjela postati fakir.”

Pozorišnu predstavu V(j)ečna medikacija je u 2003. godini postavila flamanska autorka Marijs Boulogne u saradnji sa belgijskom glumicom Manah Depauw, s kojom se i premijerno pojavila na sceni. Predstava je u oktobru 2005. godine gostovala na festivalu Grad žena, a ulogu Manah Depauw preuzela je glumica Sara De Bosschere. Slovenačka adaptacija je premijerno bila prikazana 14. maja 2006. godine u klubu Channel Zero, AKC Metelkova mesto. Slovenačka publika je s oduševljenjem prihvatila predstavu koja je u 2007. godini bila izvedena i u bosanskoj/hrvatskoj/ srpskoj jezičkoj varijanti.

V(j)ečna medikacija je pozorišna predstava, napravljena u stilu ‘fairground’ (sajamskog) pozorišta. Marijs Boulogne je ostvarila scensku priču u kojoj se detinjastost lucidno i bistro prepliće sa društveno-kritičkim i religiozno-analitičkim. Skatološki izrazi prepliću se sa nevinošću dve energične, živahne i bezbrižne devojke koje u slovenačkoj i BHS verziji predstave odlično glume Barbara Krajnc i Jelena Rusjan. Neusiljen i sam po sebi razumljiv način prihvatanja opscenosti i nasilja, kontraverzno poseže u polje religije i pornografije.

Ime devojke – Rosa – potiče od Svete Roze iz Lime (1586-1617), žene koja se zauzimala za radikalno pokajanje (umrtvljavanje tela postom, bičevanjem, vezivanjem u lance …). U V(j)ečnoj medikaciji, koja se oslanja na srednjovekovna i novovekovna mistička predanja, verska ekstaza izopačuje se u delirijum s jakim seksualnim nagonom. Svetost i svetogrđe tako hodaju ruku pod ruku.

„Nesvakidašnja pozorišna minijatura […] upisana u varijetetski nastup dve glumice koje prikazuju njene ključne momente u širokom epskom zamahu, ostvarujući hrpu glumačkih preobražaja i pevačkih, s harmonikom, pratećih tački. Koncept predstave je zasnovan na lucidnom izboru znakova i drastičnom poigravanju sa njihovim naturalističkim efektima. Poseže, isto tako, i u same početke klasične animacije i pozorišta senki …«
Petra Pogorevc, Dnevnik

O AUTORKI:
Marijs Boulogne (1978) je studirala režiju na RITS-u u Briselu, a zatim provela još godinu dana na odseku za ’slobodne radionice’, nove medije, instalacije i interdisciplinarno stvaralaštvo. Napisala je i režirala predstave Voulez-vous poeper avec môa i Herzschmerz, adaptirala i režirala De Groot en Klein (Botho Strauss), De presidentes i Anticlimax Wernerja Schwaba. Autorka je video performansa Visioenen i instalacije Fuck me dead (performans, video, dijapozitivi, vezeni radovi) o predanosti i ekstazi, prikazane u junu 2002. godine na Nieuwpoorttheater-u u Gent-u, na Time-festivalu 2003. godine i STUK-u.

GLUMICE:
Barbara Krajnc (1973) je diplomirala na AGRFT u Ljubljani na odseku za glumu, gde je završila i magistarske studije. Glumila je u raznim slovenačkim pozorištima: Slovensko mladinsko gledališče (Galeb, Tri sestre, Kralj Ojdip) Slovensko ljudsko gledališče (Kralj Lear) Gledališče Ptuj, Plesno gledališče Ljubljana, Prešernovo gledališče Kranj, Mestno gledališče ljubljansko. Sarađivala je, takođe, u brojnim projektima Studija za istraživanje umetnosti glume, kao i u mnogim drugim autorskim projektima. Za svoje uloge je, još kao studentkinja, dobila Prešernovu i Severjevu nagradu.

Jelena Rusjan (1979) je, nakon završene srednje škole, diplomirala na katedri za glumu Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu. U Ljubljanu se preselila 2004. godine, gde je kao glumica i plesačica učestvovala u brojnim predstavama kao što su: Galerija mrtvih žensk, Mala Kline & Maja Delak; Čudna so pota gospodova, Borut Bučinel; Don't look back, DreamThinkSpeak Company (Exodos); Drage Drage, Maja Delak; Wild animus, Ivan Talijančić. 2006. godine je dobila evropsku stipendiju za savremen ples DanceWeb (Beč, Austrija). Trenutno živi i radi u Ljubljani.