1. Познати србски свештеник

    Прота Дејан Дејановић је духовник у цркви светог великомученика Трифуна у Београду, која се налази на Топчидерском гробљу. Иако има 82 године живота и 60 година свештеничког стажа, отац Дејан и даље ради на њиви господњој. Потврда је тезе да и молитва праведника може много помоћи. Његове молитве пред деловима моштију светог Јована Шангајског и чудотворном иконом Мајке божије пред којом се молио свети Јован помогле су многим верницима широм Србије, али и свима онима који траже божију помоћ.

    Животни универзитет проте Дејана био је вековно искуство српског народа. Пресељаван из епархије у епархију, из парохије у парохију, купио је мед народног искуства и све то пренео у корице свога дневника. Последње две деценије је у Београду. Превео је више књига са руског с професором Андрејем Тарасјевом о руским светитељима и другим духовним садржајима у издању „Православног пута“ из Ариља. Био је један од предавача на Ариљским духовним вечерима.

    И данас прота Дејан неуморно ради. Сваки дан велики број верника, од којих је највише младих из Београда и других крајева, обраћају му се за савет и духовну помоћ. Он никад о себи није волео да говори, да не испадне да се хвали. Ипак, кад говори, чини то да спасе себе и друге: саветом, молитвом, књигом или примером. За све што је учинио у протеклих шест деценија, укључујући и време кад је било опасно бити свештеник и Србин, име проте Дејана биће записано златним словима у историји Србске цркве.

    # vimeo.com/18596621 Uploaded 570 Plays 0 Comments
  2. пар речи о поздраву, зашто се поздрављамо са: Христос се роди

    Кад кажемо: Христос се роди, исто је као да кажемо: Месија се роди, или Цар се роди, или Спаситељ се роди! Поздрављајући се тако ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је дошао у свет Онај који је требао доћи ради спасења рода људског, и да другог изван Њега не треба чекати.

    Онај, кога је Бог обећао нашим прародитељима изгнаним из Раја; кога су незнабожни народи и племена тамно наслућивали; кога су пророци јеврејски јасно прорекли; за којим је беспомоћно човечанство хиљадама година болно уздисало - онај се засијао на земљи као сунце после дуге ноћи. И тако кад кажемо: Христос се роди, ми сведочимо, и да је Свевишњи одржао своје обећање, и да су се слутње човечанства испуниле, и да су се пророчанства пророка остварила, и да су уздаси људски утољени радошћу.

    Месија се роди, Најчудеснији, истовремено Човек и Бог - да се уморне очи људске одморе на Њему и не погледају другога Месију.

    Цар се роди, Најсилнији, истовремено са жезлом моћи и кандилом милости - да се и најмањи усправе и ускликну: ми смо царска деца!

    Јунак се роди, Непобедиви, да одбрани праведне, да освоји грешне, да сруши духове злобе поднебесне.

    Путовођ се роди, Највидовитији, да залутале изведе и поведе.

    Просветитељ се роди, Најпросвећенији, да растера мраке и просветли помрачене.

    Пастир се роди, Најбрижнији, да спасе стадо од вукова и прибере га у Свој тор.

    Хранитељ се роди, Најбогатији, да нахрани гладне, не земљом но небом, небеским телом Својим и пламеном крвљу Својом.

    Човекољубитељ се роди, Најређи, да пригрли на груди Своје и оживи љубављу безбројну сирочад Своју, која су дуго гредила из гроба живота у гроб смрти.

    Откровитељ се роди, Највећи, да повуче завесу и открије смртним бесмртно Царство Небеско.

    Све то означавају оне чаробне речи, с којима се хришћани о Божићу поздрављају и с којима и ја вас, браћо, поздрављам:

    Мир Божији, Христос се роди!

    *

    Срби, ево једна врло поучна прича уочи празника! нека буде свима нама на поук и знање! Амин!

    Једној усамљеници: О Јованкином Божићу

    Жалиш се на усамљеност усред великог града. Толико народ око тебе ври као мравињак, а ти ...се ипак осећаш као у пустињи. Најтеже ти је о великом празницима. Свуда кипи радост, а тебе стеже туга. Божић и Васкрс долазе ти као неки празни судови, које ти испуњаваш сузама. Кад су ови свети празници далеко иза или испред тебе, осећаш се спокојнија. Али кад се приближе, и дођу, туга и пустота завладају душом твојом.

    Шта да ти радим? Да ти испричам причу о Јованкином Божићу; можда ће ти користити. Пустићу њу нека ти прича како је мени причала. "Четрдесет и неколико година гледам ја овај свет као девојка. Никад никакве радости, осим оно мало као дете у родитељској кући. Али пред светом нисам се показивала нерадосна. Пред људима правила сам се весела, а у самоћи сам плакала. Сви су ме сматрали за срећно створење, јер таква сам се показивала. Слушам, сви се око мене жале, и брачни и небрачни, и богати и бедни, сви. Па мислим, зашто бих се и ја жалила несрећнима на своју несрећу, и само повећавала жалост око себе? Боже да се правим весела; тако ћу бити кориснија жалосноме свету, а своју тајну скриваћу у себи и оплакивати је у самоћи.

    Молила сам се Богу, да ми се некако јави; макар само један прст Његов где год да осетим. Молила сам се тако, да не би пресвисла од скривене туге. Од свих прихода чинила сам милостињу гдегод ми се дала прилика. Обилазила сам болесне и сиротне, и уносила радост својом привидном радошћу. Ја Те верујем, Боже благи, говорила сам често, али молим Ти се, јави ми се некако, да Те још више верујем. Верујем, Господе, помози моме неверовању, понављала сам ове речи из Јеванђеља. И заиста, доживела сам, да ми се Господ јави. Најмучнији су ми били велики празници. После службе Божије ја бих се затварала у собу и преплакала би цео мој Божић и Васкрс. Но прошлог Божића јавио ми се Бог.

    То је било овако. Приближује се тај велики дан. Ја се решим да спремим све онако како је моја мајка спремала: и печеницу, и чесницу, и колаче, и све остало. Прострем сламу по кући, бацим по три ораха у сваки ћошак од собе - нека је Света Тројица милостива на све четири стране света. И радећи све то непрестано се молим: Господе, пошаљи ми госте; али сасвим гладне и бедне! Молим Ти се, јави ми се на тај начин! Понекад ми је долазила помисао: луда Јованка, какве госте ти очекујеш о Божићу! На тај свети дан свак је код своје куће; ко би теби могао бити гост? И ја бих плакала и плакала. Но опет сам понављала ону молитву и спремала, спремала. Кад сам се на Божић вратила из Цркве, ја запалим свећу, поставим ручак, изнесем све на сто, па онда почнем шетати тамо амо по соби. Боже, не остави ме! опет сам се молила.

    Улицом је мало ко пролазио. Божић је, а и наша улица је забачена. Но чим би снег зашкрипао под нечијим ногама, ја на капију! Да то није мој гост? Није. Ено, прође. Подне дође и прође, а ја сама. Заплачем се и викнем: сад видим, Господе, да си ме сасвим оставио! Плакала сам тако и јецала, док - на једанпут! На једанпут лупи неко у капију, и ја чух плачевне гласове: даруј брате, даруј сестро! Брзо истрчим и отворим капију. Предамном слепац и његов вођ, обоје погурени, дроњави, прозебли. Христос се роди, господо моја! викнух ја радосно. Ваистину се роди! процвокоташе они дрхтећи.

    Смилуј се, сестро, на нас! Не тражимо ти паре. Од јутрос - нико нам не понуди хлеба; по неку пару или чашу ракије, а хлеба - нико. Гладни смо много. Ја као на небесима. Уведох их у кућу и поставих за пуну трпезу. ? ја им служим све плачући од радости. Они ме зачуђено питају: зашто плачеш, госпођо? Од радости, господо моја, од чисте и светле радости! Оно што сам Бога молила Бог ми је дао. Неколико дана ја Му се молим, да ми пошаље баш такве госте као ви, и ево Он ми је послао. Нисте ви тек онако дошли, него вас је благи Господ мој послао. Он ми се данас јавио кроз вас. Ово је најрадоснији Божић у мом животу. Сад знам, да је жив Бог наш. Слава Му и хвала! Амин - одговорише моји драги гости. Задржала сам их до увече, напунила им торбе и испратила."

    Такав је био прошли Јованкин Божић. Дај Боже, да јој ове године буде још радоснији. Помоли се и ти, кћери, да ти се Отац небески јави на неки начин - а у Бога је много начина па ћеш доживети чудо. Не спремај се за тугу у тај велики дан, него се спремај за радост. И Свевидећи, Свемилостиви, учиниће ти радост.

    владика Николај Велимировић

    # vimeo.com/18478607 Uploaded 86 Plays 0 Comments
  3. Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски. Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).

    Слава је одржала Србе кроз векове њихове мукотрпне историје и била је основни израз србске побожности. Нису увек услови дозвољавали да се слави како треба, али ни у најтежим условима слава није исчезла и одржала се у народу, као и сам наш народ. Слава има дубок литургијски смисао, и не треба је сматрати само као један леп обичај. Многи славари не знају да је крсни хлеб или Славски колач сличан оном хлебу или просфори из које се спрема Свето причешће на Светој литургији. Он символизује Хлеб Живота без кога нема живота вечног. Зато је сама припрема Славског колача веома важан моменат у слављењу Крсне славе. Он се припрема уз молитву и у побожној атмосвери. Тај хлеб је наша мала жртва пред Господом. А приноси се у славу и част Свеца кога славимо, што свештеник и каже приликом подизања и сечења славског колача. Осим Крсног хлеба – Славског колача припрема се за Славу и жито или кољиво, тј. кувана пшеница (самлевена и помешана са орасима, или пак само онако скувана и заслађена). Пшеница се спрема за покој душа преминулих сродника који су ту Славу славили, и других наших сродника. Она символизује веру у васкрсење из мртвих. Јер, као што пшеницу када ставите у земљу, она прво иструли, а онда никне и доноси род. Тако и наш. Срећна вам слава Срби честити ! Амин!

    # vimeo.com/17978838 Uploaded 86 Plays 0 Comments
  4. ако сте вољни одслушајте епископа Артемија шта и како прича о покајању! на поук нам и знање! Амин!

    # vimeo.com/17931708 Uploaded 402 Plays 0 Comments
  5. није на одмет ово одслушати "пажљиво" па, нека слушање послужи на поук и знање! Амин Срби!

    # vimeo.com/17452207 Uploaded 90 Plays 0 Comments

Светосавље

Светосавље

Чему да вас опет учим што већ раније нисам? Над чијим телом да вас сада мирим, неразумно завађене и инатом загрижене? Зашто ми спаљене мошти поново у ваздух расипате, децо моја?

Св. Сава

Browse This Channel

Shout Box

Heads up: the shoutbox will be retiring soon. It’s tired of working, and can’t wait to relax. You can still send a message to the channel owner, though!

Channels are a simple, beautiful way to showcase and watch videos. Browse more Channels.